Ўзбекистон банк активлари 863 трлн сўмга етди

12:10 | 4 дақиқада ўқилади.

2025 йил 1 сентябр ҳолатига кўра, умумий активлар 863,1 трлн сўмга етди. Бу кўрсаткич ўтган йилга нисбатан 18 фоизга кўп бўлиб, инфляция ҳисобга олинганда реал ўсиш 19 фоизни ташкил этди.

Markaziy bank

Марказий банк ахборотига кўра, банклар томонидан берилган кредитлар ҳажми 581,1 трлн сўмга етди. Бу ўтган йилнинг шу даврига нисбатан 14 фоиз кўп. Реал ўсиш 15 фоизни ташкил қилди. Шунга қўшимча равишда, аҳоли ва корхоналарнинг депозитлари 363,7 трлн сўмга етди. Бу кўрсаткич 28 фоиз номинал, 29 фоиз реал ўсишни намоён этди.

Секторнинг жами капитали 128,8 трлн сўмга етган бўлиб, йил давомида 21 фоизга ошгани қайд этилди. Бу эса банк тизими барқарорлигини таъминлайдиган муҳим омил сифатида баҳоланмоқда. Энг йирик улуш давлатга қарашли тижорат банклари ҳиссасига тўғри келиб, уларнинг умумий улуши 65 фоизни ташкил этмоқда.

Активлар бўйича етакчи банклар қаторида Milliy bank — 143,96 трлн сўм билан биринчи ўринда турибди. Ундан кейинги ўринларда Agrobank (100,51 трлн сўм), Sanooat-qurilish bank (97,03 трлн сўм), Asakabank (60,15 трлн сўм) ва Kapitalbank (52,28 трлн сўм) қайд этилган.

Кредитлар ҳажми бўйича ҳам Milliy bank — 105,6 трлн сўм билан етакчилик қилмоқда. Шунингдек, Аgrobank (75,94 трлн сўм), Sanoat-qurilish bank (67,99 трлн сўм), Asakabank (40,5 трлн сўм) ва Ipoteka bank (35,64 трлн сўм) йирик кўрсаткичларга эга. Депозитлар бўйича эса Milliy bank (48,41 трлн сўм), Kapitalbank (40,05 трлн сўм) ва Agrobank (26,81 трлн сўм) кучли учликка кирган.

Капитал даражаси бўйича етакчилар ҳам шу банклар ҳисобланиб, Milliy bank — 19,35 трлн сўм билан биринчи ўринда. Ундан кейин Аgrobank (13,72 трлн сўм), Sanoat-qurilish bank (11,2 трлн сўм), Xalq bank (10,12 трлн сўм) ва Ipoteka bank (7,13 трлн сўм) қайд этилган.